• 00:30
    Trezor: Na početku godine - sećanja
  • 01:30
    Putujuća izložba antikviteta
  • 02:32
    Tako stoje stvari
  • 04:20
    Koncert grupe ''Smak''
  • 05:04
    Lov i ribolov
  • 06:30
    Slagalica
  • 06:49
    Datum
  • 06:54
    Verski kalendar
  • 07:05
    Znanje imanje
  • 08:00
    Crtani filmovi
  • 09:52
    Skrivena kamera
  • 10:30
    Zemlja hrane
  • 11:00
    Mesto za nas
  • 11:30
    Magazin Srbije na vezi
  • 12:00
    Dozvolite...
  • 12:30
    Građanin
  • 13:00
    Studio znanja
  • 14:00
    Sportska budućnost Srbije
  • 14:30
    Otkrivanje prošlosti
  • 15:00
    Edu global
  • 15:30
    Velika iluzija
  • 16:00
    Veličanstveni matador
  • 17:40
    Fist
  • 20:05
    Zimski ljudi
  • 22:00
    Brodčerč
  • 22:50
    RTS Svet Sporta
  • 23:05
    TV Teatar
00:30

Trezor: Na početku godine - sećanja

Podvala - drugi deo predstave Narodnog pozorišta u Beogradu iz 1969. godine. Jovan Deretić u delu Istorija srpske književnosti o Glišiću i njegovom delu kaže: Glišićevo delo odiše elementarnom snagom i jednostavnošću, što ga čine značajnim piscem. Kritički odnos prema stvarnosti, savremenost tematike, prikazivanje tipova društvenog života (seoski zelenaš, korumpirani činovnik, prostodušni seljak - to su njegovi najčešći tipovi) čine ga izrazitim realistom. Glišić je svoja dela gradio na narodnoj osnovi, bogateći ih elementima prihvaćenim iz usmene proze. Njegove humorističko-satirične pripovetke i komedije izgrađene su po modelima šaljivih narodnih priča i anegdota. U njima je došao do izražaja rustikalni, folklorni duh podsmevanja, ruganja, podvale, čije su žrtve uvek nepošteni ljudi, varalice, tlačitelji naroda. Oni kojima je varanje zanat bivaju jednom prevareni i izigrani, vraća im se milo za drago, oni postaju predmet javne poruge i stiže ih pravedna kazna za nedela koja su počinili. O svemu tome Glišić pripoveda jednostavno i prirodno, služeći se često postupcima usmenih pripovedača, jezikom u kome se oseća živi govor njegovog kraja. Sam Glišić je o ovom svom delu nepopsredo po objavljivanju a onda i postavljanju na scenu napisao: Ovo mi je prvi rad ovake sorte. Trudio sam se da iznesem što vernije nacrtane tipove kakvih i danas ima po našim palankama... Jesam li ih dobro nacrtao - to mogu presuditi samo oni ljudi, što su poznati s našim palanačkim životom. Sud onih ljudi što jedva po čuvenju znaju da u nas ima nekakvih privatnih advokata, seoskih dućandžija i prostodušnih seljaka, može biti samo smešan, a nikad merodavan. Što se pak tiče dramskih pravila, po kojima se obično mere i ocenjivaju ovaki radovi, -nisam toliko drzak da rečem: da je ova moja komedija baš savršena i bez ikakve zamerke. Delo je napisano 1885. godine a posle nekoliko prvih prikazivanja zabranjeno zato što je pisac u njoj oporočavao predstavnike zvanične vlasti. Glišić je bio prinuđen da popravi komediju.